Slobodni radikali su nestabilne molekule koje nastaju u našem telu tokom normalnih procesa, kao što su disanje, varenje hrane ili fizička aktivnost. Oni mogu nastati i spolja – usled zagađenja, UV zračenja, pušenja ili nezdrave ishrane.
Problem sa slobodnim radikalima je to što su hemijski nestabilni i stalno traže da se „vežu“ za druge molekule. Kada napadnu ćelijske membrane, proteine ili DNK, dolazi do oštećenja.
Oksidativni stres nastaje kada u telu ima previše slobodnih radikala, a premalo zaštitnih mehanizama koji ih neutrališu. Normalno, telo koristi antioksidanse da drži radikale pod kontrolom. Kada je taj balans narušen, dolazi do oksidativnog stresa.
Oksidativni stres povezuje se sa starenjem ćelija i razvojem brojnih zdravstvenih stanja. On može dovesti do:
bržeg starenja kože i tkiva,
oštećenja krvnih sudova,
smanjenja efikasnosti imunog sistema,
povećanog rizika od hroničnih bolesti (dijabetes, kardiovaskularne bolesti).
Antioksidansi su supstance koje neutralizuju slobodne radikale. Oni „doniraju“ elektron slobodnom radikalu i time ga stabilizuju, čime sprečavaju oštećenje ćelija.
Prirodni antioksidansi se nalaze u:
voću i povrću (bobičasto voće, paradajz, brokoli, šargarepa),
biljnim ekstraktima (reiši gljiva, polifenoli iz grožđa, sulforafan iz brokolija),
vitaminima i mineralima (vitamin C, vitamin E, cink, selen).
Uravnotežena ishrana bogata antioksidansima.
Redovna fizička aktivnost umerene jačine.
Dovoljno sna i odmora.
Izbegavanje pušenja i prekomernog alkohola.
Boravak u prirodi i smanjenje izloženosti zagađenju.
Slobodni radikali nastaju svakodnevno, ali postaju problem kada ih ima previše. Oksidativni stres nastaje kada nema dovoljno antioksidanasa da ih neutrališu. Zato je balans ključan: zdrav način života i unos prirodnih antioksidanasa podržavaju normalnu funkciju ćelija i doprinose otpornosti organizma.
