Imuni sistem predstavlja kompleksnu mrežu ćelija, tkiva i molekula čiji je osnovni zadatak da prepoznaje i eliminiše potencijalno štetne agense – viruse, bakterije, gljivice i toksine, ali i oštećene ili mutirane sopstvene ćelije.
Osnovne komponente imunog sistema su:
Urođeni imunitet (nespecifična odbrana) – barijere kao što su koža i sluzokože, ćelije fagociti (makrofagi, neutrofili) i prirodne ćelije ubice (NK ćelije).
Stečeni imunitet (specifična odbrana) – T limfociti i B limfociti koji prepoznaju specifične antigene i stvaraju antitela.
Efikasnost imunog sistema zavisi od balansa između ova dva mehanizma. Kada je ravnoteža narušena, javljaju se infekcije, upale ili autoimune reakcije.
Stres je prirodna reakcija tela kada se nađe u izazovnoj situaciji. U tim trenucima luče se hormoni poput adrenalina i kortizola, koji ubrzavaju rad srca i podižu nivo energije. To je korisno ako stres traje kratko – telo se priprema da se izbori sa problemom.
Međutim, kada stres postane hroničan i traje nedeljama ili mesecima, posledice na zdravlje postaju ozbiljne. Najviše strada imuni sistem.
Kratkotrajan stres može čak i da pojača odbranu, jer imune ćelije postaju aktivnije. Ali dugotrajno lučenje kortizola ima suprotan efekat: smanjuje broj T i B limfocita i usporava proizvodnju antitela. To znači da telo sporije reaguje na viruse i bakterije.
češćih infekcija i prehlada,
sporijeg zarastanja rana,
slabijeg efekta vakcina,
povećane podložnosti upalama i autoimunim reakcijama.
Iako je stres neizbežan, postoje načini da umanjimo njegov negativan uticaj:
dovoljno sna (7–8 sati noću),
redovna fizička aktivnost,
uravnotežena ishrana bogata antioksidansima,
tehnike opuštanja – disanje, meditacija, hobi, boravak u prirodi.
Prirodni ekstrakti sa antioksidativnim i imunomodulatornim dejstvom, poput reiši gljive, polifenola iz grožđa i sulforafana iz brokolija, dodatno mogu doprineti normalnom funkcionisanju imunog sistema.
Stres u malim dozama nije štetan i može čak da aktivira odbrambene mehanizme. Ali kada traje predugo, on iscrpljuje organizam i slabi imuni sistem. Upravljanje stresom i podrška kroz zdravu ishranu i kvalitetan odmor ključni su za snažnu i stabilnu odbranu tela.Prva linija odbrane – urođeni imunitet
Koža i sluzokože čine prirodnu barijeru.
Ćelije odbrane (makrofagi, neutrofili) brzo reaguju na sve što je strano.
Ovo je brza reakcija – kao čuvar koji odmah zaustavlja uljeza.
Aktivira se kada prva linija nije dovoljna.
T limfociti uništavaju zaražene ćelije.
B limfociti proizvode antitela – specifična oružja protiv određenog virusa ili bakterije.
Ovo je specijalna jedinica – pamti napadača i sledeći put reaguje odmah.
Kada jednom preboliš neku bolest ili primiš vakcinu, imuni sistem je pamti. Sledeći put reaguje brže i lakše – zato ne dobijamo iste bolesti više puta.
Ako je imunitet slab – češće se razboliš i sporije se oporavljaš.
Ako je imunitet preterano jak – može da napada i sopstveno telo (autoimune reakcije).
Zdrav imuni sistem znači ravnotežu – dovoljno jak da se brani, ali ne toliko da pravi štetu.
Ishrana i unos antioksidanasa.
San i stres.
Fizička aktivnost.
Godine i genetika.
Antioksidansi i biljni ekstrakti mogu doprineti zaštiti ćelija od oksidativnog stresa i podržati normalnu funkciju imunog sistema (EFSA claim).
Zdrav način života i pravilan unos nutrijenata ključni su za snažan imuni sistem. Prirodni ekstrakti poput reiši gljive, matičnog mleča, resveratrola i sulforafana istražuju se zbog potencijala da doprinesu ravnoteži imunog odgovora.
Imuni sistem funkcioniše tako da:
brzi stražari odmah reaguju,
specijalci pamte i brane dugoročno.
Ako želiš da saznaš više o prirodnim načinima podrške imunitetu, pogledaj GE132+ Natural.
